GMO - Genetički modifikovan organizam je organizam - biljni ili životinjski - na kome su pri uzgoju metodom genetskog inženjeringa uneti geni nekog drugog organizma.

Zakon o genetički modifikovanim organizmima Republike Srbije GMO definiše kao: ”organizam, osim ljudskog, čija je genetička osnova promenjena upotrebom tehnologije rekombinantne DNK”.(Sl. glasnik RS, br. 101/2005)

Najčešće genetički modifikovani organizmi su: kukuruz, soja, uljana repa, krompir, pamuk i paradajz.

Evropsko zakonodavstvo zahteva da organizmi koji su genetički tretirani budu posebno označeni. Postoje zahtevi udruženja potrošača da se ova oblast bolje uredi i propišu stroži uslovi kod korišćenja GMO.

Države kod kojih je obavezno označavanje GMO: Japan, Filipini, EU, Švajcarska, Australija, Novi Zeland, itd.

Dragan Vukanić, predsednik opštine Voždovac, jedan je od prvih koji je doneo deklaraciju da ta beogradska opština postane zona zabrane za GM proizvode.
– To smo uradili zbog katastrofalnih posledica GMO hrane koje su neizbežne, trajne i neizlečive, kako po čoveka, tako i po zemlju i biljke s kojom dolaze u kontakt – rekao je on i naglasio da je red da Srbija jednom uči na tuđim greškama, a ne stalno na svojim.

Mnoge države u Evropi donele su različite zakone, moratorijume i propise kako bi se zaštitile od GM proizvoda, a prema rečima diplomiranog inženjera poljoprivrede magistra Ratka Bajčetića, za to postoje dva modela.

– Uslovi za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) obavezuju članice da ne smeju da primenjuju eksplicitne zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda, što po automatizmu podrazumeva i genetski modifikovane sadržaje. Evropska unija protiv toga se bori na principu francuskog i nemačkog modela. Prvi se odnosi na donošenje lokalnih zakonskih regulativa, jer STO nigde ne kaže da lokalna samouprava ne sme nešto da zabranjuje, već samo država.

Nemačka je, s druge strane, pooštrila proceduru za uvoz, zahtevajući dodatne dugotrajne analize hrane i njenu strožu kontrolu – objasnio je on.
Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, očekuje da će se ovoj borbi za proglašavanje zone zabrane za GMO priključiti još više opština i gradova!
– Podržavam ovaj korak zbog toga što ne postoje nezavisna istraživanja o zdravstvenoj i ekološkoj bezbednosti o uzgoju GMO u prirodi.

Dodatni razlog je to što veliki proizvođači GMO u biljke ugrađuju gen koji ne ubija samo štetne insekte, već i one dobre kao što su pčele. Povećava se zagađenost flore i faune u zemlji i vodotocima, hrane i životne sredine u celosti. Na kraju lanca ishrane je čovek, pa je rezultat rada takvih kompanija da postaju vlasnici svega što je živo – objasnio je on i dodao da su potencijalni ekonomski gubici takođe važan faktor zbog kojeg treba reći ne GM organizmima.